Млада Панчевка отпуштена из болнице као неизлечена данас је потпуно здрава
 |
Мартина Малешев (Фото Д. Ћирков) |
Бес, одбојност према свима и безброј пута поновљено питање „зашто се то баш мени дешава”, били су реакција Мартине Малешев (23) из Панчева после сазнања да болује одрабдомиосаркома, једне врсте рака. Дијагноза јој је постављена 2004, када је имала 14 година. Разболела се у најосетљивијем – адолесцентском добу, на прагу живота одраслих, са великим плановима за будућност у којима није било места за опаку болест. Њен, али и живот целе њене породице променио се готово преко ноћи.
Све је почело неколико месеци раније, када је Мартини натекло око. Преписане су капи, лечила се два месеца, али ништа није помогло.
– Ишла сам на испитивања, јавиле су се сумње да је реч о малигном тумору, али мени су све говорили пажљиво, па и нисам била свесна опасности. Била сам безбрижна све док нисам стигла на хемотерапију у болницу, видела децу са перикама, и чула њихове приче. Тада сам постала ужаснута, нисам могла да прихватим то што ми се дешава, тражила сам од родитеља да ме врате кући – прича Мартина.
Злоћудни тумор био је величине око 10 сантиметара и истискивао је око. Прве хемотерапије дале су добре резултате, тумор се смањио на два сантиметра. Онда су терапије постале још радикалније, Мартина је примила максималну дозу зрачења и хемотерапије. Али, тумор се више није смањивао. После годину дана отпуштена је са Института за онкологију и радиологију Србије као неизлечена.
После једногодишњег лечења, званична медицина више није могла да јој помогне. Зато се, уз подршку родитеља, окренула алтернативној медицини.
– Моји родитељи и ја покушали смо баш све што смо чули да може да ми помогне. Преко Интернета проналазили смо разне лековите препарате, слушали смо савете оних који су се излечили од рака или имали неког у породици ко се борио са овом болешћу... Многи који су продавали лек против рака били су преваранти, али неки од препарата које сам пробала су ми и помагали – каже Мартина.
На прегледу магнетном резонанцом обављеном три године после дијагностиковања болести утврђено је да рака више нема. Од тада прошло је шест година, а пацијент код кога се болест не врати у периоду од пет година после терапије сматра се – излеченим.
– Лекари су ме питали шта сам узимала, били су изненађени да се тумор повукао, али то се дешавало и другим пацијентима оболелим од рака – објашњава Мартина.
Док је водила битку са болешћу, ова девојка трудила се да не заостане за вршњацима у образовању. Прве две године гимназије у Ковачици завршила је ванредно, уз велику помоћ другара из одељења и професора. Данас је апсолвент на групи Српски језик и књижевност на Филолошком факултету. Води живот какав имају и њени вршњаци, дружи се, излази, учи... Болест коју је победила сада јој изгледа веома далеко.
– У болести је најважнија подршка, ја сам је имала и у родитељима и у друговима, околини. Често сам била одбојна према њима, чинило ми се да они имају своје животе и да долазе код мене само ради реда. То је било потпуно погрешно размишљање, али била сам веома млада и осетљива. Зато оболелој деци поручујем да не одустају, јер када прођу терапију могу да воде нормалан живот, да буду здрави и лепи и да имају исте могућности као они који се нису суочили са раком – истиче Мартина Малешев.
-----------------------------------------------------
Болест описана у роману
Док је била на лечењу у болници, Мартина је почела да пише књигу. У почетку било јој је лакше да своје мисли и страхове пренесе на папир, али касније, из писања почео је да настаје роман. За њега млада ауторка каже да је реалистичан, осликава живот оболелих од рака кроз причу девојчице чији је брат тешко оболео. Роман је намењен и онима који не знају колико је рак тешка болест, али и онима који желе да помогну, али не знају како да приђу оболелом детету. Књига Мартине Малешев „Да ли знаш шта је најлепше на свету”, у издању „Националног удружења родитеља деце оболеле од рака”, биће представљена сутра у 16 часова на београдском Сајму књига, у хали 2.
Дејана Ивановић
објављено: 27.10.2011.
Нема коментара:
Постави коментар