LESKOVAC 17. 10. 2011
MUKE MALOBROJNIH uČenika NA JUGU SRBIJE
Ples sa vukovima - Učenici iz sela duž administrativne linije sa Kosovom satima sami idu kroz planinske vrleti i šumu koja je puna divljih zveri jer nema puteva
 |
Kozje staze ... Anđela, Miljan i Marko dnevno prepešače i po 20 kilometara |
Đaci iz sela Ravni Del, Oruglica, Dupeljevo Melovo i Gagince duž administrativne linije sa Kosovom pešače i po tri sata do škole jer nema puteva!
Mališani se sami, bez pratnje kreću kroz planinske vrleti, ne bojeći se vukova iako u stoletnim šumama ima opasnih divljih životinja. Sve vlasti u poslednjih 40 godina obećavale su da će napraviti put do sela, ali niko nije ispunio obećanje.
U selu Ravni Del, na nadmorskoj visini od 1.000 metara, koje se graniči sa atarom opštine Kosovska Kamenica, ima 13 đaka od prvog do osmog razreda i još dva mališana koji će sledeće godine krenuti u školu. U selu nema škole, zbog čega deca idu u sela koja su udaljena i do 15 kilometara od Ravnog Dela.
Stazom koju hrabri mališani zovu „put" osmogodišnja Anđela, devetogodišnji Miljan i desetogodišnji Marko svakog dana kroz šumu u jednom pravcu prepešače 10 kilometara! Ustaju ujutru u šest da bi stigli na nastavu od pola devet u selo Mijovce.
Navikli na divlje životinje
- Idemo svakog dana pešice dva do tri sata do škole i još toliko natrag do kuće. Ne plašimo se vukova jer smo se navikli na divlje životinje, a imamo i našeg psa Garija, koji ide ispred i uvek primeti nešto sumnjivo. Nisu vukovi opasni, više nas bole noge od pešačenja, ali kad se umorimo, sednemo pored nekog izvora i osvežimo se vodom. Ovde nema prodavnica gde bismo kupili sokove i slatkiše, pa su nam izvorska voda i divlje kupine najbolja poslastica - pričaju u glas Anđela, Marko i Miljan.
Njihove drugare iz istog sela, braću Danijela i Stefana Jovića, koji pohađaju prvi i drugi razred, kada je lepo vreme otac motorom vozi kozjim stazama u školu udaljenu 15 kilometara. Škola se nalazi u selu Gornja Oruglica na teritoriji Leskovca. U staroj oronuloj zgradi od blata, bez toaleta i struje Danijel i Stefan su jedini đaci.
- Učenje nije teško, ali je hodanje najteže. Kad hodam, najteže mi nizbrdo jer stalno kočim nogama, pa me bole tabani - žali se đak prvak Danijel Jović.
Roditelji učenika izdržavaju porodice stočarstvom, sečom drveta i pravljenjem ćumura, pa jedino mogu zimi i kada je loše vreme da ih prate do škole.
Nebriga države za decu
- Ne možemo decenijama da shvatimo državu koja priča kako brine o svima, ma gde oni bili, i kako čuva svoju teritoriju, a za nas niko ne zna. Mi smo tu uz Kosovo, ostali smo sami da čuvamo ovo područje jer država ne zna da granice ne čuvaju vojska i policija već narod, a ovde je zbog loše države sve manje naroda. Imamo u selu 15 dece, a nemamo školu. Tamo gde naša deca idu u školu u tim selima nema dece. Pa ovde je sve naopako, umesto da država pošalje učitelja u naše selo, mi šaljemo decu učiteljima - komentarišu meštani Ravnog Dela i Dupeljeva.
Dok se put ne izgradi, odbornici Skupštine grada Leskovca predlažu da Ministarstvo prosvete pronađe drugo rešenje .
- U ovom kraju ima mnogo napuštenih kuća koje bi oni što su otišli dali da se otvori učionica. Eto, u Ravnom Delu ima 20 napuštenih kuća, a đaci iz ovog sela idu 15 kilometara do škole. Pa zar nije bolje da učitelj dolazi na nastavu u ovo selo, a ne da deca prelaze toliki put do škole - predlaže odbornik Skupštine grada Leskovca Jovan Stanković.
Bata Ilić, Leskovac
PRESS
Нема коментара:
Постави коментар