Vranje: Spasao iz plamena četvoročlanu porodicu

J. STOJKOVIĆ | 25. oktobar 2011. 20:56

Najplemenitiji podvig godine - Saša Nastić spasao iz plamena porodicu Jovanović. Video je požar izdaleka, taksijem stigao do kuće komšija .

U DVORIŠTU porodične kuće Jovanovića u Vranju, koja je pre nekoliko meseci gotovo izgorela do temelja, radovi na adaptaciji bliže se kraju. Četvoročlana porodica Jovanović uskoro će ponovo imati krov nad glavom. Iako se nerado sećaju te kobne noći u kojoj su za nekoliko sati ostali bez svega što su godinama sticali, Jovanovići sa neizmernom zahvalnošću govore o svom komšiji, mladom studentu Saši Nastiću, koji ih je izvukao iz kuće u plamenu.

- Polako uspevamo, zahvaljujući ljudima dobre volje, da ponovo napravimo dom, ali nijednog trenutka ne zaboravljamo - da nije bilo Saše, ko zna da li bismo bili živi - kaže Danijela Jovanović, s kojom su u kući bili njen muž Slavoljub i deca Vladimir i Nina.

Te tople avgustovske noći Saša se, nakon što je ispratio devojku, vraćao kući. Ugledao je požar izdaleka i, da ne bi gubio vreme, pozvao je taksi, pretpostavljajući da se nešto dešava u njegovom komšiluku.

- Nije mi bilo svejedno. Setio sam se da je bandera u našem komšiluku danima varničila. Nad naseljem se nadvio crni dim, video sam da nešto gori i pretpostavio da je to kuća Jovanovića, ali nisam jasno video. Iz taksija sam pozvao vatrogasce, ali sam paralelno telefonirao Jovanovićima u nadi da će ih telefonski poziv probuditi - priseća se Saša.

Jovanovići su spavali pomalo ošamućeni od dima. Požar je zahvatio krov kuće i brzo se širio ka ostalim delovima objekta. Saša je stigao do njihovog dvorišta pre vatrogasne ekipe.

- Video sam da je krov izgoreo. Uleteo sam u dvorište, popeo se na sprat i počeo da zvonim i lupam, kako bih ih probudio. Bezbroj puta sam dozivao njihova imena. Mislim da me je Slavoljub čuo. Bili su u šoku, ošamućeni od dima i vatre koja im se polako uvlačila u kuću. Deca su bila uplašena i plakala su. Kada sam ih izvukao napolje ostalo je samo da sačekamo vatrogasce - priča ovaj mladić. Saša kaže da mu je najveća nagrada to što se sve dobro završilo i što ponovo sa komšijama ispija kafu dok im pomaže oko izgradnje nove kuće.

- Ma, možda je to za nekog humanost i hrabrost, ali ja u tom trenutku o tome nisam ni razmišljao. Samo sam se nadao da ću ih zateći žive - priča ovaj skromni mladić.

ULICA DOBRIH KOMŠIJA

JOVANOVIĆI se još oporavljaju od šoka. Pokušavaju sopstvenim skromnim prihodima da završe radove na kući pre nego što padne sneg, ali, kako kažu, srećni su što su živi i što imaju najbolje komšije.
- Kada se sve to desilo, mi smo bukvalno ostali bez ičega, što elektrodistribuciju i nadležne nije mnogo zanimalo. Tada su se naše komšije organizovale i sakupile veću sumu novca, da nam se nađe u prvo vreme - kažu Slavoljub i Danijela Jovanović.

Večernje Novosti