Komšijino „hvala" vrednije od plate

Jedinstveni volonterski servis na Zvezdari

Humano: Oko 40 Zvezdaraca već osam meseci potpuno besplatno pomaže komšijama oko kućnih poslova, nabavke ili pak običnim razgovorom i osmehom

Plemenito: Starijim ljudima nekada je dovoljno samo da ih neko sasluša

Oko 40 stanovnika Zvezdare dva puta nedeljno po 90 minuta obraduje svoje komšije korpom punom namirnica, čorbom, obavljanjem lakih kućnih poslova, ali i osmehom. Reč je o volonterskom servisu ove opštine koji ima cilj da poboljša kvalitet života osoba koje imaju problema u svakodnevnom funkcionisanju.

Ovaj centar trenutno ima oko 75 korisnika kojima je potrebna pomoć. Ranka Jeličić jedan je od volontera koji punih deset meseci, odnosno od samog osnivanja ovog centra, pomažu svojim komšijama. Kako kaže, njihovo „hvala" za nju je najveća plata.

Svi ih zaboravili

- Imam dosta slobodnog vremena i drago mi je da mogu da ga utrošim na ovaj način. Naši korisnici su uglavnom grupa starijih osoba, slabo pokretnih i usamljenih, na koje su svi zaboravili. Nekima niko godinama nije ušao na vrata. Od svih stvari koje radimo za njih naše prisustvo, topla reč i osmeh najviše im znače. Tu smo da ih saslušamo, ali i pomognemo oko kućnih poslova, spremimo ručak i odemo u nabavku hrane i lekova - priča Ranka.

Kontakt

Oni kojima je potrebna pomoć volontera, kao i građani koji žele da pomognu svojim sugrađanima, mogu da dođu u kancelariju Volonterskog servisa Zvezdara, koja se nalazi u MZ „Zeleno brdo" na Bulevaru kralja Aleksandra 395, kao i da se jave na broj telefona 2864-426, radnim danima od 9 do 14.

Volonteri ovog servisa pomažu i roditeljima bolesne dece i dece sa smetnjama u razvoju, kao i onima čija deca imaju problem u društvenom ponašanju. Ranka kaže da pre nego što neko od volontera poseti porodicu, stručni tim radi procenu.

- Prvo se uradi procena korisnika, a onda volontera, kako bismo napravili idealan spoj. Roditeljima čiji mališani imaju smetnje u razvoju pomažemo kroz igru ili oko kućnih poslova. Tu smo za sve kojima je potrebna pomoć - kaže Ranka.

Radmila Urošević, koordinator tima za volontersku podršku, kaže da su samo u oktobru obavljene 183 terenske posete i realizovano 458 sati volonterskog rada.

- Pored pomoći na terenu, u prostorijama volonterskog servisa organizovane su radionice i individualna psihosocijalna podrška. Pružamo pravnu pomoć, ali dajemo i neophodne informacije o pravima iz oblasti socijalne zaštite - kaže Radmila.

Neočekivani odziv

Milan Popović, predsednik opštine Zvezdara, priznaje da je u početku bio skeptičan oko broja građana raspoloženih da pomognu komšijama, bez ikakve novčane naknade.

Brojke

407 sati pomagali su volonteri svojim komšijama samo u oktobru

183 puta otišli su na kućnu adresu

75 je broj korisnika usluga

37 je ukupan broj angažovanih volontera u oktobru

- Među volonterima imamo penzionera, sredovečnih osoba, ali i studenata. Drago mi je da su se građani u tolikoj meri odazvali da pomognu svojim komšijama. Svako od njih to vreme može da utroši na drugi način, ali oni bez trunke premišljanja redovno odlaze na adrese svojih komšija da im skuvaju ručak ili kupe namirnice - kaže Popović.

Iako je ovo trenutno jedini volonterski servis ovog tipa u prestonici, Popović dodaje da je veliki broj opština pokazao interesovanje za ovaj projekat.

- Siguran sam da će uskoro na nesebičnu pomoć svojih komšija moći da računaju i Beograđani iz drugih delova grada - istakao je Popović.

Volonteri, naime, ne dobijaju novčanu naknadu, a korisnici usluga ne plaćaju za usluge volontera. Ipak, opština Zvezdara trudi se da ih nagradi za dobro delo, pa pored mesečnih markica za prevoz, najbolji volonteri dobiju poklon vaučer za neku kupovinu ili karte za pozorište.

Ana Stanković

Press

Таксиста и мајка троје деце

ЋУПРИЈА – Марина Милуновић, самохрана мајка троје дивне деце – Андреје (19), Николе (9), и Милоша (8) – има иза себе два брака. Како сама каже, оба пута прошла је као боса по трњу. Ипак, не жали за оним што је учинила, јер топле очи и широки осмеси њене деце јасно говоре да је њиховим рођењем учинила праву ствар и услугу свету, а себи обезбедила мирну старост. За њене бивше мужеве, каже, то се не може рећи. Али, пођимо редом…

Рођена је 1970. године, а њени родитељи су имали несрећну љубав. Када је имала само шест месеци, отац ју је напустио, а убрзо затим и мајка. Остала је са баком и деком. Завршила је немачки језик, међутим, Марина се данас као самохрана мајка бави за жене непопуларном професијом – вози такси у Ћуприји. Од својих скромних 20.000 динара, које заради као такси возач, дечјег додатка од 6.000 и материјалног обезбеђења од 8.500 динара, ова храбра жена плаћа стан 70 евра, 4.000 динара дневни боравак својих малишана у школи и све друге животне трошкове.

Затекли смо је на радном месту, на такси станици, окружену колегама, мушкарцима за које Марина има само речи хвале. Између два позива и две вожње пристала је да нам отвори своје срце.

- Кроз мукотрпне године одрастања, без родитељске топлине и љубави, током девојаштва и сазревања, упркос огромној топлини коју су ми пружали бака и деда, пратила ме је зла коб и тужна судбина коју су још у раној младости користили зли људи и деца, понижавајући ме и називајући копилетом. Када сам имала само пет година, мајка се преудала за мог садашњег очуха, који ме је, на моју срећу, још од првог дана пригрлио и прихватио као своје рођено дете. Школовање, девојачке дане, животне турбуленције, па и моју удају, материјално и морално подржавао је мој очух, верујући у мене. Иако нисам била његова крв, понашао се према мени као да јесам, и више од тога, тако да ће моју љубав имати докле год је жив, па и после тога – прича Марина. Она додаје да и дан-данас може да се ослони на њега, а њена деца га воле као рођеног деду.

- Иако сам завршила немачки језик, па чак једно време и предавала тај предмет у ћупријским школама, радног места за мене у струци једноставно није било. Премда сам жена, морала сам да седнем за волан таксија. Међутим, оно што мени највише данас недостаје, то је радно место са нормалним осмочасовним радним временом. Плата није чак толико битна, вредна сам и знам да могу да зарадим по неки динар са стране поштеним радом – истиче Марина, и додаје да јој највише недостаје време које би волела да проводи са својом децом. Потребно јој је нормално радно време, односно услови за рад који су примерени за једну жену, каже она.

- Доста ми је улице. Жеља ми је да имам миран породични живот, љубав вољеног човека, и чини ми се да сам то и нашла у једном џентлмену. На прагу сам трећег брака, али, о том-потом – кроз смех ће Марина, јављајући се на службени телефон. Учтиво нам се извинила речима да „дужност зове, а да посао и муштерије не смеју да чекају“.

Ж. Митровић

Pravda

Не да „тристаћа“ ни за „мерцедес“

СВИЛАЈНАЦ – Зоран Милосављевић, аутомеханичар из села Кушиљево у општини Свилајнац, сам је направио три аутомобила. Према његовим речима, прва кола је направио још 1989. године, када је као млад механичар размишљао да ли је дорастао том изазову.

- Баш волим механику и све око ње. Дуго сам размишљао да ли могу да направим аутомобил. Саветовао сам се са једним старијим професором са Машинског факултета у Крагујевцу, који ми је дао смернице на шта да обратим пажњу, и тако је почело – каже Милосављевић.

За први аутомобил искористио је платформу „фијата 1300″, популарног „тристаћа“.

- Имао сам један мали модел аутомобила из 30-тих година, по коме сам радио. Сам сам правио каросерију од лима, а дрвене украсне делове су ми направили пријатељи. Наравно, све што сам радио морало је да прати стандард, како би аутомобил успешно прошао атест – каже Милосављевић, наводећи да је систем брава на вратима у потпуности стандардизован и по закону.

- После „тристаћа“ кренуо сам на платформи „заставе 101″ да правим двосед, али 90-тих година је била немаштина и материјал је био скуп, па сам на шасију коју сам сам направио поставио преправљену каросерију „стојадина“. То је сада двосед – додаје мајстор Зоја.

Трећи аутомобил који је мајстор Зоја направио, односно преправио, домаће је чедо, „југо“.

- Због посла сам често користио обична возила за превоз делова. Тако сам решио да „југа“ преправим да буде и путнички и теретни аутомобил. Исекао сам и продужио задњи крај и ојачао каросерију, тако да сам задржао два места за седење и добио леп товарни простор позади – прича Милосављевић.

Према речима мајстор Зоје, највише интересовања је било за „тристаћем“, а неки су нудили нови „мерцедес“ у замену, међутим, Зоја је одустао од тога.

- И да сам добио нов ауто, то би до сада већ био истрошен аутомобил, јер бих га користио. Овако је мој аутомобил остао у савршеном стању јер га не возим често – каже он.

Сви аутомобили које је Милосављевић направио су атестирани, али због тешке финансијске ситуације регистрован је само један.

М. Николић

Pravda

Komšije grade novi dom

G. G. | 12. novembar 2011.

Složne komšije grade dom porodici Obrada Matovića u zaseoku Vlaka na Jabuci

Novi krov Matovića do Nove godine

JABUKA - Drvenu kuću Obrada Matovića u zaseoku Vlaka, u prijepoljskom selu Jabuka, progutala je vatrena stihija 2. novembra ove godine, a već deveti dan, nedaleko od zgarišta, majstori i komšije su mobom izlili betonsku ploču novog doma.

- Ne daj bože velikog kijameta i mraza, ali do 1. decembra ćemo ukroviti, a do Božića useliti Obrada i čeljad u kuću - tvrdi Petar Matović, predsednik odbora za izgradnju kuće pogorelcima.

Još dok su tinjali ugarci na ognjištu doma Obrada (44), sezonskog radnika, njegove supruge Nade (45), Nikole (15), učenika drugog razreda Građevinske škole u Beogradu, i Ivone, đaka sedmog razreda na Kolovratu, komšija Petar Matović (63), vlasnik pilane i stari akcijaš na visoravni, okupio je meštane Vlake - 26 kuća Matovića i četiri Irića.

POKUĆSTVO

I DOK studen steže obruč oko jabučke visoravni, Petar skuplja bubnjare i ostala grejna tela: da se malterdžije i instalateri ne mrznu, a zidovi suše. Za novi dom nedostaju materijal za zanatske radove, sanitarije, pokućstvo...

- Kad pevaju Obrad i čeljad mogu i sami, ali sad su u nevolji i moramo pomoći. Nećemo dozvoliti da ostanu na ledini, da se potucaju. Naši stari su uvek bili složni kad neko ostane bez krova. U pitanju je obraz zaseoka: ko može, neka pomogne u majstorluku, građi ili parama - rekao je Petar, deleći zaduženja, formirajući odbor i tri komisije.

Već uoči Mitrovdana u Vlaci su zasukali rukave i udarili prvi kram u temelje kuće, čija je osnova 65 kvadrata. Pozvali su u pomoć zemljake iz Beograda, Čačka, Užica, Pljevalja i Prijepolja. Pritekla je u pomoć i opština sa 500.000 dinara.

- Dolaze ljudi, nude pomoć i dnevnice. Nisam se nadao ovakvom odzivu i organizaciji radova. Hvala Petru i komšijama do neba - ističe otac Obrada pogorelca, Ratko (72), za koga komšije kažu da je „skrojio“ preko 300 krovova, a siromašnima to činio iz sevapa, govoreći „dobro će se dobrim vratiti“.

Pogorelcima su se pri ruci u nevolji našli i pripadnici pogranične policije i policijske uprave iz Prijepolja, pozajmljujući metalni kontejner, u kojem pucketa bukovina, pa majstori tu predahnu i ogreju ruke od studeni.

Večernje Novosti

Humanost obezbedila krov nad glavom

Miroljub NIĆIFOROVIĆ | 12. novembar 2011.

Žitelji Novog Pazara, cele Srbije, ali i naši ljudi širom sveta, poslednjih dana pokazali izuzetnu humanost. Novi krov nad glavom za porodice Kolašinac, Numanović, Sinadinović, Ramičević...

Sa dobrotvorom Hidom Muratovićem (u crvenoj jakni)

ZA samo dva meseca donacijama dobrih ljudi iz Novog Pazara, cele Srbije, kao i dijaspore, u selima oko najvećeg grada u Raškoj podignuto je pet novih kuća meštanima koji su živeli u bedi i sirotinji, onima čiji su domovi stradali u požaru ili izgubili hranioca porodice.

Sve akcije pokrenuo je i njima koordinirao poznati novopazarski dobrotvor Hido Muratović, dobitnik „Zlatne plakete“ našeg lista za humanost, čovek koji je u Novom Pazaru postao institucija! Njegovi apeli za pomoć daleko se čuju i uvek nailaze na podršku građana i humanih ljudi širom planete.

Porodica Šaćira Kolašinca iz Zelenovića, kod Novog Pazara, godinama je živela u dotrajaloj štali gde su deca Meliha, Safet i Adela spavali na podu. Ni šporet nisu imali, više su bili gladni nego siti, a zahvaljujući Hidovim apelima, angažovanju i autoritetu, kao i pomoći dobrih ljudi, više ne gladuju. Kupili su kravu, grade novu kuću, deca spavaju na udobnim kaučima... Do sada je uloženo oko 8.000 evra.

ULOŽIO 30.000 EVRA

HUMANI Nedžad Dragolovčanin sagradio je u novopazarskom naselju Ćeremidžinica dve nove kuće porodicama Mujović i Rašljanin, koje su prilikom prolećnog divljanja nabujala Trnavice ostale bez krova nad glavom. U nove domove ljudi koje ranije nije poznavao Dragolovčanin je uložio više od 30.000 evra.

Sličnu sudbinu imala je i porodica Numanović, iz Svračišta, kod Tutina, koja je sa petoro dece, bez igde ičega, živela u trošnoj baraci koja prokišnjava. Njima je nabavljeno nekoliko koza, puno odeće i obuće, hrana, grade i novu kuću koju će uskoro staviti pod krov, a do sada je prikupljeno više od 5.000 evra.

Porodica Sinadinović živela je „u blatu“, daleko na Rogozni. Prošlog leta petoro maloletne dece ostalo je bez oca Milanka, rudara u „Trepči“, koji je tragično izgubio život kod Zubinog Potoka. Majka Božica i baka Rada nisu mogle da prehrane i školuju decu. Posle Hidovog apela, angažovanja medija i pomoći koja je stigla od opštine Zubin Potok i iz mnogih krajeva Srbije, Evrope i Australije, Sinadinovići su, za samo petnaest dana, sagradili kuću u Zubinom Potoku, vrednu oko 15.000 evra, nisu više ni gladni, ni goli, ni bosi...

Najveća pomoć, oko 32.000 evra, pristigla je braći Isu i Izetu Ramičeviću, iz Bioca na Pešteru, kojima je poslednjeg dana avgusta, na Bajram, požar odneo dve kuće, pomoćne zgrade i sve što su dve porodice, sa ukupno 11 članova, decenijama mukotrpno stvarale. I Ramičevići su brzo podigli nove kuće.

- Trudim se da nevolju najpre iznesem u javnost, da animiram dobre ljude i pozovem ih da pomognu - kaže Hido Muratović. - U svim akcijama puno mi pomažu mediji, da njih nije sve bi bilo mnogo teže. Javljaju se dobri ljudi iz ovog kraja, ugroženima donose hranu, odeću, nameštaj, belu tehniku, novac... Mnogi od njih žele da ostanu anonimni, pomoć stiže sa svih strana. Teško ih je sve nabrojati, ali moram da pomenem Nedžada Dragolovčanina, Novopazarca koji radi u Nemačkoj. Za ljude u nevolji izdvojio je više od 5.000 evra, jedna porodica iz Australije, koja ne želi da joj se ime pominje u novinama, Sinadinovićima je poslala 2.800 australijskih dolara. Još mnogo je ovakvih primera.

Jovan Sinadinović kaže da su on i njegova porodica do neba zahvalni svima koji su pomogli, a najviše čika Hidu.

- Prvi nas je posetio, prvi novčano pomogao, prvi doneo hranu, odeću i obuću, animirao dobre čude čak do dalekog Sidneja, stalno je bio uz nas, bodrio nas i hrabrio.

Zvali smo ga da prisustvuje ukrovljavanju kuće, tu radost nismo mogli da ne podelimo sa njim - kaže Jovan Sinadinović.

Večernje Novosti

Ule Bjerke, advokat iz Osla: Ostaću večno u Srbiji

Marko LOPUŠINA | 11. novembar 2011.

Ne odustaje od borbe za istinu o srpskim stradanjima. Na Sajmu predstavio knjigu „Zašto“, odgovor na medijsku kampanju Zapada

Norvežanin u Kosovskoj Mitrovici  

ŠTA je nateralo jednog norveškog penzionera da potroši 50.000 evra lične ušteđevine na istraživanje sudbine srpskog naroda, pitanje je koje sebi postavljaju i Skandinavci, ali i mnogi Srbi. Ule Bjerke, bivši sudija i advokat iz Osla, deset godina je istraživao rat na Balkanu i finansirao izdavanje svoje knjige na norveškom, srpskom i engleskom, koja se zove „Zašto - propaganda i laži o ratovima na Balkanu devedesetih godina“.

- Kada je Nato organizovao medijski napad na Srbe nisam poverovao u laži koje su slate u svet iz Brisela i Vašingtona - objašnjava nam Ule Bjerke, koji je krajem devedesetih odlučio da sam ode na Balkan i upozna Srbe.

Posetio je Srbiju i Republiku Srpsku, Beograd i sela Bratunac i Kravice da na licu mesta upozna strašna stradanja Srba.

NEZNANJE

- OBIČAN čovek u Norveškoj misli da je Kosmet bio vekovima naseljen Albancima, a onda su se pojavili Srbi na tenkovima i krenuli da ubijaju albanski narod. Malo ko zna da se na Kosmetu nalaze pravoslavni hramovi iz 14. ili 15. veka. A to je jasan pokazatelj čija je zemlja Kosovo i Metohija - kaže Ule Bjerke.

- Moji su kod kuće u Oslu bili ozbiljno zabrinuti za mene, da me slučajno Srbi ne zakolju. Posle dolaska u Bratunac i obilaska srpskog groblja 1995. godine javio sam se telefonom porodici u Oslo da kažem ženi i deci: „Svi ljudi sa kojima sam razgovarao su sasvim normalne osobe. Čuo sam priče o stradanjima, koje se ne poklapaju sa lažima Amerike i Evrope“.

Bjerge je više puta dolazio u Republiku Srpsku i sam brojao srpske žrtve i grobove, beležio srpska imena poginulih, kojih nije bilo u zapadnim medijima. Pratio je informacije norveških medija i sve više uviđao da rat prati smišljena propaganda. Posetio je Srbiju posle bombardovanja i bio užasnut posledicama koje su ostavile uranijumske bombe.

- Strašna je sramota za Nato, čije su članice hrišćanske zemlje, da dozvoljava uništavanje pravoslavnih bogomolja i srpske baštine - tvrdi Bjerke.

Posle deset godina istraživanja, Bjerke je napisao knjigu „Zašto“. Ovo delo je prva knjiga koja je u Skandinaviji stala u odbranu srpskog naroda od zapadne propagande.

- Za svoja istraživanja o Srbima i lažima Zapada potrošio sam 40.000 evra svog novca, za štampanje knjige na norveškom još 10.000 evra i za nova putovanja u Srbiju i na Kosmet, još 10.000 evra. Potrošio sam novac, izgubio prijatelje u Skandinaviji, ali sam otkrio istinu - kaže ovaj neobični čovek, koji, inače, piše poeziju.

Opet je došao u Srbiju. Posle promocije srpskog izdanja na Sajmu knjiga, visoki Norvežanin je bio u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu.

- Prvi put sam u životu učinio nešto nelegalno. Ušao sam na Kosmet poput ostalih Srba alternativnim putem, jer preko Jarinja nisam mogao, priča uzbiđeno Ule Bjerke.

Bio je u Zvečanu na barikadama:

- Shvatio sam da se srpski narod na severu Kosmeta bori za svoje pravo da živi u svojoj državi i sa svojim nacionalnim identitetom, a ne da bude pokoren i stavljen pod upravu Albanaca.

Pokazuje svoje fotografije ispod srpske zastave, na mitrovačkom mostu na Ibru i sa šajkačom na glavi. Kaže da će o tome, da Priština želi da Kosmet očisti od Srba, pričati na promocijama svoje knjige po Skandinaviji i Evropi:

- Zadivljen sam snagom Srba na barikadama i molim se za njih i za njihovu decu! Volim vaše ljude i zemlju, i želim, kada umrem da budem sahranjen u Srbiji! To sam ostavio u amanet jednonm svom srpskom prijatelju.

Večernje Novosti

Narodni recepti protiv kašlja

13. novembar 2011.

Mnogo je načina da se prehlade različitog porekla kao što je kašalj, upala grla ili neke druge bolesti, ublaže tradicionalnim lekovima

Mnogo je načina da se prehlade različitog porekla kao što je kašalj, upala grla ili neke druge bolesti, ublaže tradicionalnim lekovima. Za to su najbolje stare proverene recepture iz vremena naših prabaka, pa i njihovih baka.

BELA ROTKVA SA MEDOM

Jednu veliku belu rotkvu treba izdubiti da izgleda kao čaša. Unutra sipati kašičicu do dve meda, pokriti salvetom i ostaviti da prenoći. Ujutru će udubljenje rotkve biti ispunjeno sopstvenim sokom, izmešanim sa medom. Za smirivanje kašlja, trebalo bi uzimati po jednu kašičicu ovog soka - ujutru i uveče.

CRNI LUK SA MEDOM

Poveću glavicu crnog luka staviti u odgovarajuću čašu da bi uspravno stajao, a onda ga izbušiti. U šupljinu od luka staviti po želji med, i svako jutro, sadržaj koji se iz luka iscedi- popiti.

ŽALFIJA KAO MED

Prvo treba skuvati jak čaj od 40 grama žalfije i 600 mililitara vode. Nakon toga ušpinovati 300 grama šećera bez vode, na tihoj vatri. U ušpinovan šećer procediti prethodno spremljen čaj. Tako dobijen sirup, uz mešanje treba kuvati na tihoj vatri, dok ne dobije gustinu meda. Sadržaj zatim ohladiti, sipati u teglu i čuvati u frižideru.

Za smirivanje kašlja odrasli treba da uzimaju tri puta po jednu supenu kašiku, a deca tri puta po jednu malu kašikicu ovog karakterističnog meda. Osim za smirivanje kašlja, preporučuje se i pušačima za čišćenje pluća.

Žalfija je, inače, vrlo zahvalna za grgoljanje u lečenju bolnog grla, laringitisa, tonzilitisa i ulceracije grla. U svom etarskom ulju sadrži dosta fenolne kiseline, zbog čega poseduje antibakterijsko dejstvo. Njen sastojak tujon ima i antiseptičnu moć, naročito kod stafilokoknih infekcija, zbog čega se i preporučuje kod prehlada i kašlja. U narodu je poznato i žvakanje svežih listova žalfije, radi otklanjanja navedenih tegoba.

Večernje Novosti