У оквиру „Недеље креативне зимнице”, група овдашњих и интернационалних уметника у сарадњи са посетиоцима Каленић пијаце укрштала је укусе и рецепте од Далеког истока до Балкана .
 |
Српско израелска дружина на пијаци Каленић (Фото З. Кршљанин) |
Да пијаца може бити идеално место за дружење, размену идеја и сарадњу, показали су српски и израелски уметници на Каленићу у оквиру „Недеље креативне зимнице”. Оно што је повезало необичну трочлану уметничку дружину са београдским домаћинима и домаћицама била је зимница коју су јуче заједно на српски, али и израелски начин, справљали на једној од тезги, дан пошто су на истом месту правили индијске палачинке од пиринча и сочива.
И док су уметници љуштили лук, рендали купус, сецкали цвеклу и шаргарепу, пролазници су знатижељно застајкивали, пробали специјалитете, делили и тражили савете. Једни су узимали рецепте од Израелаца, други им доносили своје, као злато чуване, наслеђене од бака, питајући успут и за цену уметничких ђаконија од поврћа. Оне нису биле на продају, али свако ко је на поклон донео празну теглу, могао је на лицу места „чапнути” део зимнице или понети кући краставчиће које је са шаргарепом и ротквом у пресолац спаковао Израелац Моше Робас. Успут је објашњавао посетиоцима да је зимница у Тел Авиву, али и Барселони, где сада живи, готово иста, једино што његова мама користи мало „јаче” зачине од ових у Србији.
– Она је пореклом из Ирака и свугде трпа куркуму, доста карија и бели лук. Волео бих да у Израел и Шпанију понесем туршију од ситног зеленог парадајза, коју је направила уметница из Србије Вахида Рамујкић. Једва чекам да се укисели па да је пробам. На вашој пијаци сам научио како се кисели купус, шта је расол и прави домаћи ајвар. Јео сам га свуда у свету, али онај из супермаркета. Међутим, овај што продају баке на београдској пијаци је нешто посебно – признаје Робас.
Главни специјалитет који су уметници зготовили уз помоћ пролазника била је корејска салата од поврћа – кимићи. Послом је руководила Рамујкићева, док јој је „десна рука” био други Израелац, Авив Круглански. Отворио је обимни кувар на енглеском и декламовао састојке: црна ротква, дајкон – бела, дугуљаста јапанска ротква, цвекла, шаргарепа, рен, бели, црни лук, доста ђумбира… Круглански се у секунди снашао па је уместо чилија, који је фалио, код комшије Лесковчанина купио папричицу, „љуту ко отров”. У помоћ им је притекла и пиљарка Снежана Павловић која је за овај интернационални специјалитет са Каленића донела тегле. Да сецка поврће, прискочио је и Врачарац Влада, који је још у недељу уочио расположену дружину и одлучио да се укључи у њихов пројекат. Како наглашава домаћица Рамујкић, његова помоћ оберучке је прихваћена, а добродошли су и остали суграђани који их посете и сутра, када се завршава њихова „Недеља креативне зимнице”.
– Основа наше пијачне радионице је прављење зимнице без конзерванса и винобрана, само ферментацијом намирница које затекнемо на Каленићу. Успут смо се дружили са пролазницима, сазнали да жене овде чешће у туршију стављају адитиве. Упознали смо и бројне Београђане који спремају зимницу и уверили се да се мушки део популације радије опредељује за здраву туршију, без конзерванса – објаснила је Рамујкићева.
Сличан пројекат ова група лане је спровела и у Барселони. Назван је „Раскршћа Исток – Запад”, усмерен је на помоћ независној европској култури и финансира га Европска унија, средствима програма „Култура 2007–2013”.
---------------------------------------------------
Зимница са документарним везом
У помоћ трочланој скупини уметника јуче је из Варшаве дошла и Паулина Јежорек. Она није правила зимницу, већ је везла по столњаку пуном остатака од купуса и роткве. То је у паузама између сецкања поврћа чинио и Израелац Авив Круглански. Концем на белом платну направио је нешто попут руже и објаснио да је то такозвано цвеће страсти. Није открио шта га је инспирисало да креира уметничко дело.
– На столњак, иглом и концем, преносимо наша запажања са пијаце, документујемо их. То је додатни пројекат који смо придружили ферментацији зимнице. И ја сам извезла српски купус, оставио је на мене утисак и због необичног назива, наш народ га назива мелез – објаснила је Рамујкићева.
Д. Јокић- Стаменковић
објављено: 18.10.2011.
Politika
Нема коментара:
Постави коментар