D. ZEČEVIĆ | 18. oktobar 2011. 20:50
Najplemenitiji pogvig: Monahinja Irina, lekar po struci, obilazi stare i nemoćne širom Kosmeta. Kaluđerica iz Gračanice deset godina pomaže u izolovanim enklavama i selima
NA pragu oronulih ili tek sagrađenih povratničkih kuća, u selima u koja retko ko da svraća, monahinju Irinu sa nestrpljenjem svake sedmice iščekuju malobrojni Srbi širom Kosmeta. Irina Petrović, lekar po struci, monahinja u manastiru Gračanica, već deset godina obilazi i leči stare i bolesne, ali i povratnike u izolovanim enklavama i metohijskim selima.
- Još pre deset godina, kada je naš manastir, posle dolaska međunarodnih snaga, postao sabirni centar za lekove, kada sam shvatila da zbog nedostatka slobode kretanja Srbi i ostali nealbanci ne mogu da odu ni do lekara, u manastiru su predložili da iskoristim svoje lekarsko znanje i pomognem - priča sestra Irina. Kaže, uz blagoslov crkve, kako bi izbegla eventualne probleme, osnovala je lekarsku organizaciju „Sveti Jovan Milostivi“ i uz pomoć jednog broja lekara sa centralanog Kosmeta, krajem 2001. godine i zvanično započela svoju humanitarnu misiju lečenja širom Kosmeta. Manastirskim kombijem, poklonom grčke pravoslavne crkve, uglavnom punim lekova koje je uspevala da nabavi posredstvom humanitarnih organizacija odlazila je onima kojima nije imao niko da pomogne sem nje.
- Najteže je starima i kod njih i dalje najčešće odlazim - priča monahinja. A na preglede joj često dolaze i muslimani, a ponekada i Albanci...
- Kada sam sa doktorom Zvonkom Staševićem, internistom, nefrologom, prvi put otišla u selo Drajčiće nadomak Prizrena, formirao se red meštana da ih pregledamo. Osim malobrojnih Srba, uglavnom starijih meštana, na preglede su došle i njihove komšije muslimani. A jedan od njih nam je ustupio kuću za preglede.
GDE NIKO NIJE KROČIO - Prvih godina po formiranju lekarske organizacije, odlazila sam u srpske sredine gde prethodno niko od Srba nije kročio. Tada je mene i kolege lekare, koji bi krenuli sa mnom, pratila specijalna jedinica Unmikove policije iz Prištine, dok poslednjih nekoliko godina odlazimo sami bez pratnje.
Obilazi ih i dalje, kaže. Nosi im lekove, koje sama nekako nabavlja jer su donacije, koje su uglavnom stizale iz Grčke, sada prestale...
A lekovi su neophodni i sedamdesetogodišnjoj Momirki Simić iz povratničkog sela Novaka kod Prizrena. Kaže da nju i njene komšije sestra Irina održava u životu.
- Bolesni smo, stari i sami. Nemamo s kim ni reč da progovorimo. Kada dođe sestra Irina svaki put nas pregleda, donese nam lekove, ali se i ispričamo. Uteši nas. Obraduje. Donese nekada i namirnice. Da nije nje, ne znam ko bi nam vrata otvorio.
Irinu koja dva puta nedeljno ordinira u Domu zdravlja u Sušici, sa nestrpljenjem očekuju i u svih dvadesetak povratničkih sela u Metohiji u opfštinama Istok i Klina. Ali i po manastirima na Kosmetu. Jer sestra Irina, naravno leči i monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, Deviču...
POMOĆ I DALJE POTREBNA
- Iako je prethodnih godina naša država otvorila lekarske ambulante u gotovo svim većim srpskim sredinama, još uvek je mnogo pacijenata koje leči naša organizacija. Reč je uglavnom o starima koji zbog nemoći ili lošeg materijalnog stanja nisu u mogućnosti da redovno posećuju lekare - kaže sestra Irina.
Večernje Novosti
Нема коментара:
Постави коментар