M. IVETIĆ | 29. oktobar 2011
Povratnik iz Engleske pustaru na severu Banata pretvorio u turistički dragulj. U Ruskom Selu Amanović od divlje deponije napravio veštačko jezero
 |
Na jezreo Baja dolaze i pecaroši iz obližnje Rumunije |
AĆIM Amanović (56) nikako nije mogao da pretpostavi da će konačnu luku spokoja za sebe i porodicu pronaći na severu Banata. Skrasio se, posle poduže gastarbajterske odiseje u Engleskoj, U Ruskom Selu, nadomak Kikinde, upustivši se u istinski - sizifovski poduhvat. Ne žaleći truda i novca, nakon silnih muka, poput čarobnjaka, pustaru na obodu sela pretvorio je u ugostiteljsko-turistički dragulj, kakvog nema naširoko.
Ovaj preduzimljivi čovek, priznaje, do pre 11 godina nije ni znao za Rusko Selo. U Korbiju, u Engleskoj, u koji je 1976. godine doselio iz rodne Palače kod Osijeka, sprijateljio se sa zemljakom iz Banata, koji ga je doveo u zavičaj.
NIKADA NIJE POKLEKAO
AMANOVIĆ je u Korbiju, sem picerije, imao salon i servis automobila, koje je, dok je igrao u Engleskoj, otvorio naš fudbalski as Savo Milošević, inače njegov veliki prijatelj. Na početku poslovne karijere bavio se nekretninama, ulažući zarađene funte u imanje u rodnoj Palači, u koju se s porodicom vratio 1989. godine. Dve godine kasnije počeo je rat, u kojem mu je sva imovina uništena, pa se ponovo obreo u Engleskoj. Nije poklekao, već sve iznova započeo. I uspeo. U Korbiju mu je ostala ćerka Vesna, dok su supruga Milka i sinovi Milan i Dušan takođe u Ruskom Selu.
- Dopalo mi se mesto. Mir tišina, ravnica kao u Slavoniji, dobri ljudi. Bez premišljanja odlučim da tu sagradim novi dom. Šetajući sokacima uočio sam, na periferiji sela, ogromno divlje smetlište. Gledam tu zapuštenu udolinu, pa sebi kažem: „Aćime, idealno mesto za jezerce“. Raspitam se i saznam da taj prostor od 3,5 hektara pripada mesnom društvenom poljoprivrednom gazdinstvu „Sloga“. Lako se s tadašnjim poslovodstvom te firme dogovorim oko zamene za zemljište, koje sam u međuvremenu kupio, i odmah započnem da krčim teren. Ukupno sam oko 1.200 kamiona smeća i šuta izvukao odatle. Silan novac sam uložio...
I nije sve baš išlo kako je Amanović očekivao. Otegao se, čak osam godina, postupak legalizacije. Uvek bi birokratiji falio neki papir. A onda je, pre tri godine, „Sloga“ privatizovana. S novim gazdom, Draganom Racom, prenos zemljišta obavljen je u trenu.
- Raci mogu da zahvalim što sam, napokon, na miru mogao da okončam sve radove i otpočnem s ugostiteljskom delatnošću - priča Amanović. - Ovo jezerce, vidite, kao da nije veštačko. Prostire se na oko dva hektara. Poribio sam ga, pa je ono za kratko vreme postalo stecište sportskih ribolovaca iz naše zemlje i obližnje Rumunije. Jezero sam nazvao Baja, po nadimku pokojnog oca Jovana. Na korak od obale je restoran s terasom. Pošumio sam i ozelenio okruženje, da svako ko ovamo svrati uživa u blagodati prirode. I, verujte, iako smo daleko od većih gradova, ima posla za nas ukućane i mojih sedmoro zaposlenih. Nešto se i zaradi. Ima, i u ovakvim teškim ekonomskim prilikama, nekakve vajde od seoskog turizma. Treba samo zasukati rukave i biti uporan.
Gosti u ruskoselsku turističko-ugostiteljsku oazu stižu s područja opština Kikinda, Zrenjanin, Nova Crnja, ali i Rumunije, uglavnom kolektivno, na izlet i porodični ručak. A kada Amanović izgradi objekat za spavanje, Bajina ponuda će biti potpuna.
SRBIJA KAO SUDBINA
- Svi me, čudeći se, pitaju zašto sam došao ovde na sever Banata, da startujem od nule, s krajnje neizvesnim poslom. Mogao sam, naime, da, razvijem biznis u Engleskoj, da budem bogat. Odlučio sam se za život u Srbiji, koja je, po svemu sudeći, meni i mojim najbližim - sudbina. A ovo što sam uradio u Ruskom Selu bio je, priznajem, veliki poslovni izazov, ali i prilika da učinim nešto za zemlju kojoj sam toliko privržen - napominje „Aca Englez“, kako su Amanovića, odmah čim je stigao, iz milja nazvali Ruskoselci.
Večernje Novosti
Нема коментара:
Постави коментар