Kuršumlija: Braća Sudimac će imati dom

D. ZEČEVIĆ | 08. novembar 2011.

Akcija Novosti: Sudbina porodice Sudimac ganula humane ljude. Opština poklanja plac, a Srđan Avramović besplatnu gradnju

U TROŠNU i oronulu kućicu u kuršumlijskom selu Grabovnica, gde bez oba roditelja, u nemaštini, bez struje i vode i bez radosti žive braća Tomica (27), Nikola (19) i Jovan (15) Sudimac izbeglice iz Podujeva, uselila se ovih dana nada.

Posle pisanja „Novosti“, san najstarijeg Tomice da braći, zbog kojih je, a naročito zbog najmlađeg Jovana, napustio posao u Beogradu, obezbedi bar jednu uslovnu sobicu i kupatilo, ostvariće se. I više od toga. Braća Sudimci će dobiti novu kuću.

- Odlučili smo da mladićima poklonimo plac za izgradnju kuće. Ponudili smo im tri slobodne građevinske parcele u gradu i okolini i oni su u utorak izabrali onu koja je najbliža školi u koju ide Jovan - rekao nam je sa zadovoljstvom Dejan Milošević, zamenik predsednika opštine. On veruje da će se u akciju izgradnje novog doma Sudimcima javiti i drugi. - Računamo pre svega na privrednike sa područja opštine, ali i ljude dobre volje iz čitave zemlje koji su u mogućnosti da pomognu oko nabavke građevinskog materijala.

HUMANI PENZIONER

PRIČA o braći Sudimcima potresla je i Slavka Karadžića, penzionera iz Pančeva. Rešio je da im pokloni kuću i pet hektara imanja u selu nadomak Raške. Beskrajno zahvalan Tomica je, kaže, morao da odbije velikodušni Slavkov dar. Želimo da ostanemo u Kuršumliji. Tu su nam i grobovi roditelja, a što je još važnije, Jovan ovde ide u tehničku školu. A meni je najvažnija njegova budućnost.

Jer za radove na izgradnji kuće neće biti problema. Srđan Avramović, građevinski preduzimač iz Kuršumlije, se prvi odazvao je obećao da će sa svojom ekipom radnika obaviti besplatno sve građevinske radove.

- Toj deci treba pomoći i priuštiti im pristojne uslove za život. Humanost ne sme da zataji kada su u pitanju životne sudbine poput ove koja je zadesila decu Sudimaca - kaže Avramović ...

Iz rodnog Perana kod Podujeva, Milostiva i Miodrag Sudimac su izbegli na traktorskoj prikolici sa tada, šestoro maloletne dece, jedno drugom do uveta. Bez sredstava za život, krova nad glavom, a vrlo često i obroka, u raseljeništvu su teško preživljavali. Od tuge za rodnim krajem i nemoći da deci obezbedi barem redovne obroke, Milostivi (42) je pre šest godina prepuklo srce. Da bi olakšali ocu Miodragu, troje dece, kćerke Dragana i Snežana kao i sin Andrija, započeli su svoje živote, a ostalo troje ostalo uz oca Miodraga koji je nadničio da bi imali barem parče hleba.

- Nadao sam se da ću, ako se zaposlim, uspeti da pomognem ocu i braći pa sam otišao za Beograd, gde sam počeo da radim u građevinskoj firmi. Ali našoj nesreći kao da nema kraja. Tačno pre godinu dana vraćajući se sa slave u Toplici na Jovanove oči utopio se, pod još nerazjašnjenim okolnostima, naš otac Miodrag - objašnjava tužno Tomica. Od tada se, kaže, uz braću, sa osam hiljada dinara očeve penzije i poneku nadnicu drži za nadu, kao zubima za vazduh.

Sada je siguran da je bio u pravu kada je tešio braću:

“ Biće nešto. Pomoći će ljudi“.

NADNICE

Tomica često nadniči, da bi mogao da obezbedi hranu ali i odeću i obuću za braću...

- I danas sam čitav dan bio u šumi. Sekao sam drva jednom komšiji koji je zauzvrat ponudio i nama drva za ogrev - ne predaje se glava porodice koji je postao hranitelj maloletnom Jovanu.

Večernje Novosti