M. RAVIĆ | 08. novembar 2011.
Hanelora Lamhe dve decenije šalje poklone iz Dortmunda novosadskim mališanima. Godišnje pošalje sto paketa. Dok dišem, dolaziću kod vas, kaže ova humana žena
 |
Gradonačelnik Igor Pavličić sa Hanelorom Lamhe Foto D. Dozet |
VEST da su se Dortmund i Novi Sad pre 25 godina pobratimili, zainteresovala je Nemicu Haneloru Lamhe (70) da upozna taj grad koji je „samo“ 1.500 kilometara udaljen od njenog doma. Ubrzo joj se ta želja ostvarila, a Novi Sad zauvek prirastao za srce... Odlučila je da šalje humanitarnu pomoć Novosađanima, koliko joj to njene mogućnosti dozvoljavaju, i istrajava u tome već dve decenije.
- Sećam se prve šetnje kroz centar Novog Sada: prolećno sunce, nasmejana lica, radost dece... - kroz osmeh priča stanovnica Dortmunda o tada potpuno nepoznatom gradu u kom nema ni poznanika. - Posle te prve zasenjenosti lepotom grada i toplim prijemom žitelja, prepoznala sam teskobu besparice. Nije mi bilo teško da odmah kupim kilogram bombona i podelim ih svakom mališanu na kojeg sam naišla, a onim starijima doturim koji dinar.
Upravo taj susret Nemice velikog srca i naše ne baš zavidne svakodnevice dobro poznatih devedesetih, neraskidivo je povezao buduću dugogodišnju dobrotvorku i Novi Sad.
SEĆANJA
- PRVI susret sa Srbijom bio je 1990. godine, i to u Beogradu. Dopao mi se taj grad, kome sam takođe poslala nekoliko paketa humanitarne pomoći. I upravo tu sam čula za grad u srcu Vojvodine, pobratimljenim sa mojim Dortmundom! Bez dvoumljenja, uputila sam se u pravcu Novog Sada - seća se Henelora Lamhe, koja ni približno ne zna broj pošiljki koje je uputila, a broj paketa je nemoguće prebrojati.
- Odmah po povratku kući počela sam da prikupljam kozmetiku, garderobu, novac, konzerve hrane i igračke, iako nisam znala na koju ću to adresu odneti. U početku su to bile moje stvari, a onda sam počela da prikupljala priloge iz celog Dortmunda, koje i danas pakujem u kutije od banana - kaže sagovornica „Novosti“. - Godišnje donosim oko 100 paketa. Međutim, sudbina me je vezala za invalidska kolica, pa mi je sve teže da sama organizujem donaciju.
Baš zato je u utorak prijem u čast dobrotvorke Novog Sada upriličio gradonačelnik Igor Pavličić i ponudio pomoć za budući transport paketa. Ali pod uslovom da Henelora i dalje dolazi u naš grad.
- Dok mogu da dišem, dolaziću kod vas! - obećala je nasmejana Nemica zelenih očiju. - Energiju i elan daju mi osmesi dece iz Doma učenika u Veterniku, kod koje godinama boravim dok sam u ovom prelepom gradu i kojoj donosim većinu poklona iz mog grada. Nažalost, svega četvrtina preostaje za decu iz škole „Milan Petrović“.
VELIKI PLANOVI
HANELORA Lamhe ove godine dobila je i pomoćnicu koja polako preuzima odgovornost za prikupljanje dobrovoljnih priloga iz Dortmunda. Njih dve planiraju da pozovu na humanost i sunarodnike iz drugih gradova. To bi značilo više paketa, koji bi se slali češće većem broju dece u Novom Sadu.
Ali Hanelorini pokloni nisu ni približno skromni kako ona sama tvrdi: hrana, slatkiši, lekovi, medicinski aparati, sredstva za higijenu i odeća samo su neki od darova, koji njoj, kako kaže, ne znače gotovo ništa u poređenju s radošću i zadovoljstvom do tada tužnih mališana dok otvaraju papirne kutije.
- Upravo taj prizor ukaže mi se kada sklopim oči dok kod kuće u Dortmundu nestrpljivo čekam dan kada ću ponovo doći u Novi Sad - kroz suze radosnice prošaputala je na kraju Nemica velikog srca.
- A volela bih da se češće družimo, da, osim što ja dolazim ovde, i ovdašnja deca posete mene u mom gradu. Da samouprave Novog Sada i Dortmunda pojačaju veze, da Srbija i Nemačka više sarađuju. I više osmeha deci, energije starijima, bolje sutra svima... - sigurna je, sada i počasna građanka Novog Sada, Hanelora Lamhe, da će joj se i sve ove želje ispuniti.
Večernje Novosti
Нема коментара:
Постави коментар