ЧАЧАК – Слободан Спасојевић (20) из Чачка први је Ром у Србији који је завршио богословску школу, а потом уписао Богословски факултет у Београду. Школовање у Средњој богословској школи на Цетињу прошле године окончао је као ђак генерације. Живи у Чачку и инсистира на отворености, због чега истиче да је, како каже, Циганин, и да се тога не стиди.
- Нас Цигане углавном везују за превртање по контејнерима, за нешто што је лоше, али није то баш тако. Имамо ми и бољу страну, коју људи не гледају – каже Слободан, који је сада, у октобру, по благослову владике жичког Хризостома, кренуо на Богословију у Београду.
- Једини сам Циганин са богословском школом. Тачније, можда су неки и завршили, али нико од њих није се изјаснио као Циганин. Нисам имао намеру да то кријем, јер се не стидим свог народа. Ако бих се тога одрекао, онда бих се одрекао и својих предака – прича Слободан.
Слободан је јединац. Живи са родитељима у Чачку, али, како нам каже, доста родбине му живи у Циганмали у Горњем Милановцу. Баба му је из тог чаршијског насеља, а „Џипси Алексићи“ су му рођаци, и по крви и по гитари, јер и Слободан свира гитару од малих ногу.
- После завршене основне школе није било дилеме шта ћу уписати. Некако сам се ту пронашао, мада, морам рећи, нисам био најбоље упућен у нашу православну веру. Истина је, славимо славу, поштујемо све празнике, одлазимо у цркву, али све се завршавало на томе. Мој живот се много променио откако сам отишао на Цетиње. Занимљиво је да сам тамо брзо прихваћен. Из средње школе сам изашао као најбољи ђак и као први за певницом – каже он.
- Колико ја знам, ни у монашким редовима ни у свештеничким нема ни једног Рома. Волим да кажем да смо ми Цигани, инсистирам на томе. Имам много планова, желим да завршим факултет, да покажем да и Цигани могу да буду добри ђаци, добри свештеници и духовници – каже Слободан.
Г. Плазинић
Њива, кафана, па опет њива
Једино што брине Слободана су финансије. Његови родитељи немају стално запослење. Углавном преко лета беру малине, купе кромпир, али то није довољно да би се школовао студент у Београду.
- И ја сам радио цело лето. Брали смо малине у околини Ариља. Свирам и гитару, али за то немам много времена. Значи ми то због новца, али уме да буде напорно. По цео дан у малинама, увече у кафани, па опет рано ујутру у њиву. Тешко је, али мора се – прича Слободан.
Pravda
Нема коментара:
Постави коментар