ВАЉЕВО – У изнајмљеној кући на Попарском путу, са својих четворо деце, живи Милена Станаревић (37), домаћица из Ваљева. Њени једини извори прихода су социјална помоћ и дечји додатак. Ипак, Миленина деца – Давид (14), Лука (10), Александра (7) и Нина (4) – ведра су, насмејана и комуникативна деца.
- Због насиља које сам трпела пуних 14 година морала сам да се разведем од мужа. Била сам васпитана да брак не сме да буде раскинут, али сам видела да је ситуација нездрава, па сам без својих ствари и без иједног динара са својом дечицом само изашла из куће. Нисам ни раније имала много новца, али било би лакше да се и отац стара о деци. Сваког месеца добијам социјалну помоћ и дечји додатак, у износу од 23.000 динара, од којих 7.000 издвајам на станарину, а 3.000 на струју. Корисници смо Народне кухиње и то ми много значи, јер немам шпорет и јела припремам на решоу. Брине ме што ће почети зима и што не знам шта ћу за дрва, јер једнократна помоћ од 5.000 динара неће бити довољна до пролећа – страхује Милена.
Она додаје да од бившег мужа не добија никакву помоћ, али да су родитељи и сестра увек уз њу. Милена само за струју дугује 21.000 динара, коју ће ко зна колико дуго отплаћивати на рате, па јој је веома важно то што у Народној кухињи сваког дана добија кувано јело и четири хлеба.
- Понекад деци направим јефтиније слаткише, крофне или палачинке, а душа ме боли када немам ни динара да им дам за ужину. Одећу добијамо од Црвеног крста, а недавно смо добили хигијенске и пакете са одећом од града Ваљева, и то ми је била велика помоћ. Сестра не може више да ми помаже као раније, јер јој је сада муж болестан и не зарађује толико, али некако скупи новац да деци купи обућу. Купујем на снижењу и често немам довољно пара да обујем четворо деце, па млађи носе ципеле које су старија деца прерасла – очајно прича Милена.
Ипак, она је, како каже, радосна што има децу, а чини је срећном то што су она увек послушна и ведра.
Давид жели да буде камионџија, као у америчким филмовима, Давид би волео да буде пилот, а обе кћеркице докторке.
- То је њихова, а и моја жеља. Поносна сам на своју децу, јер углавном сви добро уче и друга деца их воле. Видим да им није право када им кажем да не могу да им купим играчку, слаткиш или неку другу ситницу, али чак и најмлађи показују разумевање. Они су моја снага и никада пред њима не падам у очај – објашњава Милена.
Н. Ш.
Pravda
Нема коментара:
Постави коментар