Ptici pretilo izumiranje
Tanjug | 10. 11. 2011. -
Za dve decenije sprovođenja mera zaštite beloglavog supa u Srbiji, broj jedinki ovog lešinara kome je pretilo izumiranje uvećan je za skoro 30 puta, rekao je u Kraljevu dr Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja.
Na predavanju organizovanom u Narodnoj biblioteci, Marinković je naveo da je od 1992. godine, kada je država zvanično proglasila zaštićena gnezdilišta beloglavog supa, broj ovih ptica porastao sa deset parova na 600 jedinki.
“Najznačajnija kolonija je u kanjonu reke Uvac, gde ima 550 beloglavih supova. Manje kolonije su Mileševka i Trešnjica”, rekao je Marinković.
On je istakao da je beloglavi sup jedina grabljivica koja ne ubija svoj plen, odnosno hrani se samo lešinama.
Osim zaštite gnezdilišta, na porast populacije u velikoj meri je uticalo i obezbeđivanje hrane u zimskom periodu, pa je tako ove godine na hranilišta beloglavog supa izneto oko 130 tona uginulih životinja.
Od četiri vrste lešinara koje su nekada živele na prostoru Srbije, izumiranje je za sada izbegao samo beloglavi sup.
Orao bradan je nestao sredinom prošlog veka, a na lokalitetu Uvac pojavljuju se primerci crnog lešinara i kanje, ali još se nisu ugnezdili, rekao je dr Saša Marnković.
On je podsetio da beloglavi sup još od vremena starog Egipta ima status svete ptice.
U vidu mitskog grifona, pola lav-pola sup, preuzet je u grčkoj mitologiji, a odatle je stigao do Vizantije i srednjevekovne Srbije.
Tako se stilizovani prikazi ove ptice pojavljuju u rozetama manastira Žiče i Ljubostinje i u grbovima Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića.
Dr Saša Marinković je najavio da je pokrenut i program reintrodukcije beloglavog supa na Staroj planini kod Pirota, a srpski ornitolozi pomažu i u uspostavljanju gnezdilišta u okolnim zemljama.
Organizatori predavanja o beloglavom supu su Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” i Kraljevsko akademsko prirodnjačko društvo “Balkan” iz Kraljeva.
Blic
Нема коментара:
Постави коментар